Greške u molitvi

Koje su to greške u molitvi koje mi se najčešće dešavaju?

Ako sam iskren i ako zaista pokušavam da se molim… hm, pa rekao bih da sam pre svega često napet dok se molim. Da, ponekad se toliko upinjem, da se sav zgrčim i dobijem glavobolju.

Eh, a znam da postoji ono najsvetije mesto duboko u mom srcu, ali svest mi je tokom molitve i meditacije skroz na površini i ne obraćam nikakvu pažnju na njega, a to je moja unutrašnja svetinja. Na kom drugom mestu da se molim u ovom beskrajnom univerzumu, ako ne upravo tu? Osim toga, da nisam možda zaboravio na osnovnu stvar, a to je da se pre molitve makar umijem?

Ponekad mi tokom molitve pada glava od umora, desi mi se i da se potpuno uspavam. Avaj, dođe mi ideja i da se molim ležeći, iako znam da od te molitve nema ništa, da ću veoma brzo slatko utonuti u san.

Ponekad umem da budem previše neformalan, toliko sam opušten da u mojoj molitvi nema apsolutno nikakvog intenziteta. A još gore, kada se grčevito držim nekakvih obreda, pa me iznutra nagriza sumnja u to što radim. Kako da onda dobijem ikakve rezultate?

Sa druge strane, u nekim prilikama umem da budem toliko krut i sistematičan, da sam u opasnosti da upadnem u nekakvo isprazno mehaničko ponavljanje, da izgovaram reči šuplje, kao neki papagaj.

Ali eto, na sreću, sve je to normalno za nas ljude i prilično lako može da se prevaziđe. A sad, kada mi je jasno u čemu grešim, potrudiću se da obratim pažnju na tih nekoliko stvari na koje mi je već skrenuo pažnju moj učitelj, Šri Činmoj:


GREŠKA U MOLITVI #1:

NAPETOST

navodnici plaviDa biste odstranili napetost dok meditirate ili dok se molite, pokušajte da usmerite svu svoju pažnju na srce, a ne na um. Prvo pokušajte da vidite srce-izvor. Sa tog mesta osetićete tok koji se kreće bilo naviše ili naniže. Pokušajte da usmerite taj tok tako da iz srca krene naviše. Taj tok, koji je božanska Milost, je kao voda. Svaki put kada se molite ili meditirate, osetite da iznutra iskopavate. Sasvim prirodno, naviraće voda koja napaja sve, jer ta voda neprekidno pristiže iz svog beskrajnog Izvora: Boga.


GREŠKA U MOLITVI #2:

NAPREZANJE

navodnici plaviUpinjati se iz sve snage i intenzivno se moliti – dve su različite stvari. Čovek može intenzivno da se moli, a da ne napreže svoje nerve. Molitva može da sadrži ogroman intenzitet, ali taj intenzitet nije isto što i upinjanje. Kada se naprežete, javlja se potpuna ukočenost. Ta napetost ne mora biti u rukama ili u nogama, može da se javi oko nosa ili na čelu, kao kad biste se namerno svesno mrštili.


GREŠKA U MOLITVI #3:

ZATVORENE OČI

navodnici plaviAko se neko moli sa zatvorenim očima i ponekad na par sekundi sklizne u san, ništa strašno. Proveo je pola sata u molitvi i meditaciji, ako zatim odspava jednu sekundu, trebalo bi da oseti da u stvari ne spava, nego da se mirno odmara. Međutim, ako je nečija molitva samo kratka molitva i dugi dremež, takva molitva će biti beskorisna. Ako neko ima prilično često tendenciju da zaspi, onda njegova molitva nije molitva. U tom slučaju bi trebalo da se moli sa otvorenim očima.

PRIJAVITE SE NA BESPLATAN KURS MEDITACIJE


GREŠKA U MOLITVI #4:

ZAPUŠTENOST SPOLJA I IZNUTRA

navodnici plaviZnamo da biti spolja čist znači imati skoro Božanski kvalitet. Kada se svakog dana kupamo, razvijamo osećaj za čisto, a kada se udubimo u taj osećaj čistog, stičemo određeni smisao za čistotu. A šta je prava čistota? Prava čistota je unutrašnji oltar, stalno podsećanje da Bog živi u nama. Počećemo tako što ćemo umiti ruke, lice i telo, jer će nam znatno pomoći ako smo spolja čisti. To će uveriti naš um da ulazimo u život čistote i dati nam tananu vibraciju koju u suprotnom ne bismo imali.


GREŠKA U MOLITVI #5:

LEŽEĆI POLOŽAJ

navodnici plaviZa pravu molitvu neophodna je spoljašnja disciplina, upravo kao unutrašnja disciplina. Ako neko želi da se moli pet minuta, moraće štošta da uradi na pravi način. Biće potrebno da sedi mirno, da drži kičmu uspravno, moraće da kontroliše svoje misli itd. Na kraju, doći će vreme kada će biti u stanju da se moli čak i ležeći. Ako bi početnik, međutim, poželeo da se moli ležeći, samo bi utonuo u san. Kada uznapreduje, moći će da postupa kako želi.


GREŠKA U MOLITVI #6:

ISUVIŠE NEFORMALAN PRISTUP

navodnici plaviAko su naša molitva i meditacija neformalne, ne znači da su loše. Na početku našeg duhovnog života, međutim, nikada nećemo steći intenzitet od nečega što je neformalno. Kada pričamo neformalno ili se neformalno družimo sa drugima, možda ćemo stvarno uživati, ali tu neće biti intenziteta. Pravu radost stičemo samo kada imamo intenzitet. Neformalne stvari, pogotovo ako su unutrašnje, automatski su opuštene, jer ne nalaze ni usmerenje, ni energiju, niti bilo šta što bi im pomoglo da se zadrže na duže vreme. U njima nema postojanog života. Forme verskog obreda daće čvrste temelje na koje će one moći da se oslone.


GREŠKA U MOLITVI #7:

MENTALNA SUMNJA

navodnici plaviU početku su ovi, da tako kažemo, verski obredi suštinski potrebni, zato što mora da se uveri fizički um. Doći će dan kada će fizičko biti potpuno uvereno. Tada će tragalac imati posla direktno sa dušom i postaće neraskidivi deo svesnosti duše. Njegov unutrašnji intenzitet biće spontan i trajan. Tada mu neće biti potrebni nikakvi obredi.


GREŠKA U MOLITVI #8:

MEHANIČKA MOLITVA

navodnici plaviAko postoji intenzitet, osoba će videti izvor i cilj. Intenzitet je kao metak koji stiže sa jednog mesta i ide na drugo sa pozitivnom silom i pozitivnim usmerenjem. Kada nema intenziteta, naša molitva ne može da dostigne svoj cilj. Najbolje što možemo da učinimo dok se molimo je da budemo veoma ceremonijalni i sistematični, da imamo svrhu i obrazac. Ali, takođe se treba setiti da, kada je molitva isuviše formalna, postoji opasnost da ona postane mehanička.

srichinmoylibrary.com

MOLITE SE PRE SVAKOG RADA

Africa-Vision-Songs   radiosrichinmoy.org

navodnici plavi


Kada se glasno molim, moja molitva nije duševna i ja ne uspevam da čujem tanani Glas Boga. Ali, kada se molim u tišini, kada se molim duševno, ja potpuno razgovetno i jasno čujem moćni Glas Božiji.

Kada se molim Bogu iz straha, moja bojažljiva molitva ne dostiže Božija Vrata. Ali, kada se Bogu molim s ljubavlju, moja molitva dopire do samog Božijeg Srca. A moja molitva iz ljubavi me polaže pred sama Stopala Božija – moje večno Utočište.

Šri Činmoj                  srichinmoylibrary.com

Rekao bih da je moja najveća greška u molitvi kada se uopšte ne molim. Ako uočim da mi ništa ne polazi od ruke, jedino što mogu da učinim i što moram da učinim je da počnem da se molim. Ali, da li ću se uopšte setiti molitve? Zar nije lakše žaliti se, osuđivati, očekivati, biti razočaran, frustriran ili ljut, nego iskreno želeti da budem bolji i da doprinesem da svet u kome živim bude bolji? Načiniti taj svesni korak i moliti se? I zadržati pozitivan stav u molitvi? Nisam li više dosadio sebi? Nisam li više dosadio i Bogu i ljudima? I zar nisam najviše dosadio upravo onima koji su mi najbliži?

Ipak bih rekao da je moja najveća greška to. Zaboravljam da se molim.

Molim se u suzama, molim se duševno
Da utopim ostanak neznanja mog života.
Molim se besano, molim se bez daha
Da budem zrak Božiji, Zemlju što preobražava.